Klupa i ja

Trenutak mirni, čas pravi,
Klupa prazna, sunce slabo,
Vetar, vetrić večni, samo ide,
Lepršanje kose duge.

Dlaka jedna ispadne, sve promeni.
U trenutku se setiš da si deo večnog vetrića,
Da je smrtnost mera brzine.
Odjednom: krčanje u stomaku...

Dužnosti, sklonosti, potrebe razne; lancima svojim drže te za tlo.
Ali, nekako kad ih vidiš to više nisu lanci, to je trava koja se njiše i golica te.

Trenutak mirni, čas pravi,
Klupa prazna, sunce slabije,
Vetar, vetrić večni, samo stoji,
Lepršanje kose duge.